Današnji mali čas zavičajne istorije je posvećen usamljenom spomeniku, iz nekog razloga smeštenom van ograde seoskog groblja u selu Gradi, u podnožju Stolova. U njemu više nema nijednog stalnog stanovnika.
oвде леже кости радисава радоњића кои поживе 28 год. а погину од божидара јаблановића 8. новембра 1936. год
овај спомен подиже отац никола и браћа благота и периша
Pre 83 godine je poginuo Radisav, a neko je stavio njegov spomenik van groblja i uklesao ime njegovog ubice na ploču, za tugu i opomenu ostalima.
Pitala sam se, nije da nisam, kako i zbog čega se sve to desilo.
8. novembra je Mitrovdan. Da se nisu potukli pijani posle slave, izboli noževima.
U to vreme su snegovi padali već krajem oktobra (sv. Luka sneg do kuka), pa je krv curila po snegu kao u Kill Bill-u, a brda su ječala od povika i kukanja.
Onda sam se setila natpisa sa stećka:
„Ti koji prolaziš projdi u miru i ne spominji si i ne gonetaj grijehe nase. Zalud ti je taj posao. Naši dani su izbrojani, nase notći potrošene, naši grijesi dim.
Svojih koraka se plaši, oni tće ti glave dojći na putu kojim hodiš.“
I prestala da nagađam.
„Gradi su mesto koje ima najčudnije priče i čuvenu mikroklimu. Ovo je Radisav, jedan od trojice braće Radonjića na koje je bačeno prokletstvo jer su obesili maćehu. Druga dva brata su takođe ubijena u prilično gadnim okolnostima, ali je ovo mesto prekratko za opis… U svakom slučaju, natpis je precizan do kraja.“ V.S.
Бојанка Орлеанка 