o muša sa mule

– kako si rek’o da se zove tvoj brat u fejzbuk? elvis legija? s belu majcu. bojaaaana, dođi ‘vamo da mi daš jedan blok! kucaj elvis legija!
– legia je napisao, bez j…
– ma šta me briga za njegovo ime. to on sve izmišlja da se pravi važan. i kakvo mu je to ime. ludak, ljuti se. vidiš, ovaj je, ovaj s naočare, upire prstom u ekran laptopa, daj mu blok.
zagledam prvo elvisovu sliku. neko mu je komentarisao ispod da je kao „muva zumzara“. a on bi da je opasan. kliberim se.
– što se smeješ, bojana?
– smešno mi šta mu pišu, šteta što ne znaš da čitaš i ti bi se zabavljala, ali ti nemaš vremena od silnih razgovora… a zašto hoćeš ga blokiraš?
– što me nervira! rek’o bratu da ga ja zovem u mesinđer na fejzbuk!
– a jesi li ga zvala?
– on je mene prvi zvao!
– ma što je ovaj ljubomoran, šta njega briga koga ti zoveš ili ko tebe zove?
– paaa…
– šta pa?
– saće da vidi tvoj brat kako leti u kantu! nastavlja brzo razgovor preko mobilnog, ne obazirući se na moje pitanje. a i ti, ‘oćeš i ti da me nerviraš!? što te više pustim, više mi skačeš u glavu! oćeš i ti da piješ blok? bojana, piši mi ovde… okreće se ka meni.
– aj oladi sad malo, molim te. pokušavam da radim nešto.. posle ću.
odmahuje rukom i u mom pravcu. ljuta je na ceo svet.
– e bojana, jel vidiš šta su ti muškarci, samo pet minuta te voli. znaš i što te voli!
– što!? začikavam je iako znam na šta misli.
-evo sad mi je ovaj jeo sve živce, nastavlja razgovor sa mnom nakon što prekida vezu, zanemarujući moja potpitanja.
– o muša sa mule (da nestanu muškarci), uzvraćam i nemigujem, šta bi onda, a!?
– jao bojana, da ne da bog, pomeri se s mesta, da crknemo od dosadu, smeje se.