Dvadeset rakija

 

– A da vidiš, kad je Kosa popila dva’es rakija na ispratnici kod Branka, Bogoljub iš’o u armiju. Žena popila tol’ku rakiju, ej! To niko od ljudi (kad kaže ljudi misli na muškarce, prim. aut.) nije mog’o tol’ko da popije. Ja reko’ pašće kad bude ustala da pođe kući, ma jok, i ne zavede se, a kamoli pade.
– Nemoguće! A i kako znaš? Brojala si?
– Jesam, sedela ona do nas. Ona i Živko.
– Brojala si, nije te mrzelo?! Jao koji blam…
– Ja jesam, što da me mrzi.
– Onda si pričala svima sutradan, sigurno?
– Jesam, što da ne pričam, ona pet para ne daje za to. Zabole je ćoše.
– Možda je morala da pije. Možda joj je život bio grozan.
– Jeste joj bio grozan, al’ zbog njene lude glave.
– A koliko si ti rakija popila tada?
– Nijednu!, ponosno odmahuje glavom stisnutih usana.
– Možda je bilo bolje da jesi. I za tebe i za Kosu.
– E, đavo te odneo. Ne znaš ti…, smeje se.