Došla mu pamet, spašena mu duša

–  Au, da znaš samo šta ti je sve bilo s njega! Moj tata ga zavijao u lanac. I noge i ruke. Nije mu dao ni leba da jede ni vodu da pije.
– Tvog brata? Zašto?
– Jeste, njega! Što je vuk’o travu.
– Šta je radio?
– Stavljao zelenu travu u papir i pušio. Ima i bela droga, to se vuče na nos. Al’ nije tu drogu uzijo, samo zelenu travu. Zvao ga iz školu nastavnik, mog tatu. Da čuješ šta radi tvoj sin! A on se šatirao, stavio žute kose, obuk’o farmerke reperske, one što viru gaće, patike duboke, pravio se mangup. Kaže moj tata: nećeš ti, boga mi, više u školu!
– Čekaj, misliš da se u školi pokvario?!
– Jeste!
– A kako se posle izbavio iz lanaca?
– Ja sam mu spasio dušu! Išla, zvala s’rica. Doš’o s’ric da se svađa s tatu. Da ga pusti ovaj. Pustili ga. Rekli mu prvo da će ga nose kod spihijatra i u zatvor, što vuče travu. Onda ga ženili. Doneli mu ženu iz Prištinu. Onaj moj ujko, onaj mršavi Muhamed, znaš ga, on mu doneo ženu. I tako se smirio, došla mu pamet.

Posleratna moda – iz kolekcije trt fašizmu

Fotografija starog nemačkog džaka za brašno iz II svetskog rata postoji na interentu!
Nikada mi ne bi palo na pamet da guglam ovako nešto da se nisam setila priče svog dede i jedne anegdote iz vremena tik nakon oslobođenja.

Tada su svi bili toliko siromašni da su šili garderobu od čega god su imali i mogli. Onda je jedan, po rečima mog dede, veoma vešt krojač, sašio mom mladom dedi „fine letnje pantalone“ od ovakvog džaka, sa sve wehrmacht orlom, koga nije opsekao da bi iskoristio svaki pedalj platna. Deda se smejao i veselio kad je pričao kako je šnajder to rešio, taj detalj s orlom. Jer osim što je bio vešt, bio je i pravi šeret – „pa metnuo orla na guzicu, kako ga je lepo udesio kad je krojio, stoji pravo gde treba“.

Vunene čarape

                     

Vunene čarape nisu običan odevni predmet, rudimentarnog izgleda i namene, funkcionalno dizajniran u duhu minimala, ali eklektički jako dobro uklopiv sa savremenom obućom i odećom, već blagotvorna i gotovo lekovita stvar. Nošenje vunenih čarapa je jedna od najboljih praksi na ovim prostorima. Svi znamo kako vunene čarape nisu nepromočive,  ali i da su prirodni izolator i jako dugo ostaju suve i drže toplotu. Vunene čarape nas zimi čuvaju od raznih tegoba, kao što su bolni jajnici, bešika, bubrezi…

Da ne pominjem kako suva i topla stopala imaju veze sa raspoloženjem i libidom.

224842_10151214914004582_1697625861_n

Modni blog

Preskače mi srce od prve kafe i trnu mi prsti na nogama od prve cigarete. Prolaze poznati ljudi pored izloga „Kafeterije“. Neki me ni ne vide, ovi drugi mi mahnu srdačno. Prolazi i moj komšija.

Uredno očešljao malo kose na potiljku i oko ušiju. Sveže obrijan. Obukao novu trenerku u kompletu gornji i donji deo. Čistu košulju uvukao u donji deo trenerke. Cipele uglancane. Crna ramfla na trenerci se slaže uz crne cipele i pepito šaru na košulji. Bele trake sa spoljne strane nogavica da se slaže uz bele pamučne čarape. Osnova trenerke zagasito zelena. Odmereno je složio boje, moram da priznam. Skladno se utapaju: siva, bela, crna i zelena. Smejuljim se malo, baš mi je simpatičan. Ne vidi me. Ide polako sa prekrštenim rukama na krstima. Stomak napred, nos napred.
Gde je sad fešn-žiri da ga vidi. Da mu kažu da je počinio smrtni greh za deveti krug modnog pakla jer tretira trenerku kao odelo. Da ga pitaju kako je oupšte živ u trenerci i cipelama.

A on eto živ živcat.