Predizborno popodne

Baba mog prijatelja ima 88 godina. Pitam je da li je glasala za Miloševića svojevremeno. Kaže da jeste, više puta. A sada nema za koga, kaže. Sin i snaja i zet i ćerka glasaju za Nikolića, Vučića. Ćutim i gledam je s razumevanjem i saosećanjem. Pomislim da je sve revidirala, shvatila, podvukla, izbrisala. Ipak!

„Glasaću za Koštunicu,  tako sam odlučila. Najbolje, m-da.“

Tras! Ćutim i gledam je bez razumevanja. „Ali Koštunica je svrgao Miloševića, baba! Ne možeš da glasaš za njega“, nastavljam farsu. Potežem taj „silogizam“ jer ne znam šta bih joj drugo rekla, a da joj razbijem koncepciju.

„Ijakoje (i ako je)“, ravnodušna je baba. Tako sam se se tek danas izistinski suočila sa ovogodišnjom izbornom stvarnošću u Srbiji.