Medvedica

Moj debeli mekani đubretarac, sašiven od nekog ćebastog materijala kome ne mogu da zapamtim naziv, je udoban, ali je katkad u kombinaciji sa pojednim duksevima prepun elektriciteta. To valjda zavisi od sastava – udela pamuka i sintetike.
Uglavnom, ponekad taj elektricitet i osećaj težine i slojevitosti zimskih stvari izozove jedno od onih napetih stanja kože i nerava koje liči na svrab. Tako je bilo i danas kad sam izašla na ulicu punu sunca. Neću ga više nositi, šta mi je bilo i da ga obučem!, kajem se tako u sebi zaboravivši koliko mi je dobar kad je vetrovito. Da li da se vratim i presvučem se i kod kuće malo počešem leđa na miru, pitam se. Ne mogu da se drapam na ulici. Napravim još nekoliko koraka. Onda se dosetim kako da se „kulturno“ počešem. Čučnem kod jednog drveta da kao vežem pertlu, pa se naslonim na njega tražeći najbolji položaj i lagano ustajem trljajući pritom leđa o hrapavu koru. Onda me ponese osećaj olakšanja/zadovoljstva pa se malo meškoljim u tom ustajanju prelazeće plećkama sve brže i grublje preko stabla sa željom da urliknem kao Tarzan koliko mi je dobro. S druge strane ulice me za to vreme jedna žena gleda zapanjeno. Ne samo da se ponašam kao medvedica, nego verovatno tako i izgledam. Odvojim se brzo od drveta, izvadim telefon iz džepa čačkajući nešto po njemu i praveći se da nekog čekam dok žena ne prođe.
Zatim se setim kako jedan ugledan kraljevački dermatolog objašnjava svrab leđa nedostakom seksa. Čula  sam za tu njegovu dijagnostiku još odavno, ali sam pre neki dan potvrdila kad sam u prolazu zakačila deo razgovora u kome se komšinica jada u neverici mojim ukućanima da je mislila da je doktor zavitlava kad je otišla kod njega da se požali na nesnosan i uporan svrab leđa, a on joj rekao: „Žao mi je, ja ne mogu da vam pomognem, ali znam zbog čega vas svrbe leđa.“ A toliko je nade polagala u njegovu dijagnozu i terapiju jer je čula o njemu kao lekaru sve najbolje. Nisam ništa komentarisala, ali sam setila da je isto to rekao i mojoj prijateljici pre nekoliko godina. Ona se nije uvredila ni začudila, već je rekla kako je u pravu i da joj je rekao istinu.
Možda su već svi u Kraljevu čuli za tu čudnu simptomatiku, pa je ova prolaznica koja me je danas gledala preko ulice stekla pogrešan utisak, zbijam glupu i lascivnu šalu u sebi i sa sobom da odagnam neprijatnost. 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s