Supstitucija strine

– Mama, tamo sam se iza onog voćnjaka zavlačila kroz nečija imanja, mislila sam da nema žive duše, ali sam srela jednu staru ženu. Mnogo je simpatična. Ima sedu kosu i plave oči. Rekla sam joj: „Izvinite ako sam vas uplašila, nisam  znala da ste tu, inače bih vas pitala da fotografišem kod vas u dvorištu. Veoma su lepe ove stare kuće i ambari.“  A ona me je pitala: „Da nisi ti Minovićka? A ja sam se iznenadila otkud zna…
– To nam je kao strina. Ustvari tebi neka baba, smejulji se.
– Kako to?
– Pa nije zvanično. Ona se, znaš…. kako da kažem…  volela sa našim rođakom,  tim i tim.
– Kako misliš volela? Bili su ljubavnici?
– Verovatno. Ja je uvek poljubim ako je sretnem  kad dolazim u G. i kažem joj: „Gde si strina!  A ona se smeje: “Ho-ho-ho”. Milo joj je. Hoćeš da odemo zajedno kod nje, možda će hteti da ti priča o tome?
– Jao mama, stvarno ne mogu to da je pitam!
– Ne znam, kako hoćeš. Ona se ne bi ljutila…
– Ali hvala ti svakako, super si. Rekonsiliejšn…
– Molim?
– Ništa, onako nešto kažem…