U pitanju je veoma jednostavna spontana igra sa labavim i neobaveznim pravilima.
Nađete se kod nekog u gostima. Poželjno je da prisutvo većeg broja ljudi (najmanje još dvoje, radi dinamike i pluralizma, kao i širih mogućnosti tumačenja). Sedite neko vreme i pratite razgovore. Onda uzmete prvu zbirku poezije koju spazite negde u blizini, na stolu ili polici. U nedostatku poezije može i proza, ali nije toliko efikasno kao poezija. Zatim prelistate knjigu, čitate samo letimično i fragmentarno zbog ograničenog vremena. Uglavnom će se „željena“ pesma sama pojaviti ispred vas. Pročitate zatim glasno svom sagovorniku ili sagovornicima stihove koji odlično ilustruju situaciju o kojoj se govorilo neposredno. Ili anticipiraju njen rasplet i ishodište. Nekada i jedno i drugo.
Бојанка Орлеанка 