Kometa Ison, škola i džinovska ovca

Sanjala sam kako je kometa Ison toliko blizu i toliko vidljiva na nebu, pritom tako lepa, sjajna i treperava da od nje zastaje dah. Onda su se pojavile neke male letelice kojima ljudi odu do nje, posmatraju je izbliza, čak je i diraju, a neki se i hvale opekotinama na prstima koje im je napravila i koje svetlucaju plavkasto i zlaćano, iako bole. Htela sam i ja da platim tih kao desetak minuta kruženja oko komete u specijalnoj letelici, ali mi je Marijana Stevanović rekla da su to letelice oca Novaka Đokovića koji od toga ubira profit, pa sam se predomislila iz principa.

Kada je, i dalje u mom snu,  svanuo dan i kad je svetlost komete Ison izbledela i samo tužno tinjala u daljini bila sam razočarana, ali sam se iznenadila kad sam videla da je Kraljevo sada u jednoj uskoj kotlini i da su okolo visoka snežna brda kao na Alpima, živopisne fasade kuća, balkoni sa cvećem i zvonici crkava kao ono mestašce što prikazuju u dokumentaricima iz II svetskog rata, gde su boravili Hitler i Eva Braun. A u mom snu je 1. septembar i  moram da krenem u školu kao učenica, iako sam svojih sadašnjih godina. Vidim preko brda Zoricu Šćepanovic kako hita u školu, ali ona je nastavnica, kao i u stvarnom životu. Razmišljam kako ću zakasniti sigurno, ali ne mogu da se nateram da požurim. Na drugom brdu vidim  grupicu ljudi kako sede i uživaju na kariranom ćebencetu na zelenoj travi, a među njima moja seja Natasa Matovic koja mi maše da im se pridružim. Tada počinje da zvoni zvono koje najavljuje prvi čas i drveni rustiklani prozori na maloj beloj školi se otvaraju i lepe nasmejane nastavnice proviruju kroz njih. Deca se tiskaju ispred vrata, a ja sam u nedoumici, očajna, razdirana dužnošću i željom da se pridružim društvu odraslih na livadi. Imam nežnu belu košuljicu sa cvetnim vezom. Utom jedna ogromna rundava ovca, veća od krave se zatrči na mene i obori me na zemlju. Osećam njeno runo među prstima dok je guram od sebe. Bela bluzica mi se izgužvala, ozelenila travom, a na jednom mestu mi se zalepio i ovčiji brabonjak. Logikom sna, ovca je negde nestala. Svejedno sam očajna i plačem. Vrata na školi se zatvaraju. Čas je počeo, a ja nisam stigla u školu na vreme niti mogu da odem u prljavoj košuljici, musava i raščupana od rvanja sa ovcom na koju sam se pride sva umirisala, da ne kažem usmrdela.

Kada sam se probudila srce mi je i dalje jako lupalo od treme i napora.

Једно мишљење на „Kometa Ison, škola i džinovska ovca

  1. Na grupi za ljubitelje snova na kojoj sam već dugo, često slušam tuđe snove. Ovaj uvod pravim da ti kažem da su ti snovi prelepi…toliko su lepi da ih je šteta tumačiti, kao da im snaga i energija leži u samim slikama. Dramaturški posmatrano i Čehov bi ti pozavideo, a lepota tvojih snova samo govori o dubini i tananosti tvoje duše. Divna si ti snevačica.

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s