Devalvacija

Vrelo leto bez mora. Raspust nakon prve godine fakulteta provodim u Kraljevu. Trebalo bi da učim kod kuće, proslavim dvadeseti rođendan krajem avgusta i vratim se u Beograd da dajem ispite. Ipak, nije to baš bilo tako jednostavno. Jul, 1993.

Tog jutra sam došla kasno iz grada, ali sam zvanično imala izlaz do jedan posle ponoći. Niko osim babe nije primetio da noćima za redom dolazim pred zoru, a i ona je ćutala jer bih uvek donela topao hleb iz njene omiljene pekare, tzv „šiptarske pekare“, koji je ona najviše volela, a već do 8h, zbog veoma ograničenih količina brašna,  ga odavno ne bi bilo. Uglavnom, baba me je prećutno „pokrivala“ i branila svima da me bude ujutru jer moram da se naspavam da bih učila. A nisam učila. Samo sam čitala knjige i čekala da padne mrak da bih ponovo beskrajno gluvarila.

Spavala sam svega sat ili dva kad me je mama probudila glasno i užurbano. Neko joj je dojavio da će stići brašno i ulje u samoposlugu u našem kraju čiji su se prazni rafovi protezeli unedogled na žalost i sramotu svih koji su tu pazarili godinama. Dala mi je hrpu novčanica i rekla mi je da pazim da mi ne ispadnu. I da odem i stanem u red i da ne mrdam dok brašno ne stigne. Vukla sam se bez pogovora ka prodavnici ne razmišljajući puno o svom zadatku. Tamo je već bio red. Svi su bili tihi i samo su klimnuli na moje „dobro jutro“. Neko vreme sam stajala naslonjena na izlog i hladno staklo je prijalo mojoj teškoj glavi i mojim gorućim obrazima. Čekanje se odužilo. Našla sam neke kartone od prostrla ih na beton pored prodavnice. Znala sam da će se mama ljutiti ako naiđe i vidi me tu kako sedim otromboljeno dok svi dostojanstveno stoje i čakaju i da će mi prigovarati zbog toga, ali ja sam bila mamurna i neispavana, sunce je počelo da prži najavaljujući vrućinu običnog letnjeg dana u predgrađu provincijskog grada. Sedela sam tako, zadovoljna i zavaljena, osećala sam kako mi se telo opušta, kako se odmaram. Tiho romorenje glasova okolo me je uspavljivalo. Jedna komšinica me je podozrivo gledala, znala sam da će nešto reći drugoj komšinici ili mojoj mami, kako sam neprsitojna, iako ni nisam, ali to je bio taj diskurs u koji nisam mogla da se uzivljavam više, tako mi se spavalo, samo mi se spavalo.

Sledeće čega se sećam jeste žamor i komešanje. I sunca koje mi prži u lice, suvog grla i otvorenih usta iz kojih se cedi bala na obraz i na vrat. Bila sma se smuljila u snu skroz na tlo, glava i ramena su mi na betonu, ali su mi noge u prašini. Skočim postiđeno. Vrti mi se u glavi. Brišem mokar obraz rukom, žmirkam i gledam zbunjeno ljude koje nose džakove od 25 kg brašna i po dve flaše ulje. U međuvremenu su im došla deca, muževi da im pomognu. Neki su poneli kolica za pijacu, a neki obična baštenska kolica. Odlaze žurno. Osećam kose poglede onih koji su prolazili pored mene dok spavam, preskakali me, gazili po kartonima koji su se izgužvali i razvukli ispod mene, oko mene. I nisu me probudili! Vrtim se malo u krug, pokušavam da se probijem, muklim glasom koji me i samu iznenadi pitam ima li još brašna. Nema. Gotovo je, sve je prodato.

Idem polako kući i razmišljam šta da kažem. Malo plačucnem prvo, više od nervoze i stida, a onda jer mi je žao što smo ostali bez brašna mojom nepažnjom, mojom krivicom. Kod kuće je siesta, mirno je i niko ne vidi koliko sam prašnjava i izgužvana. Kažem kako nije bilo dovoljno brašna, kako su se gurali. Sve je u redu, zvao je neki rođak, ostavio je veliki džak brašna u nekoj drugoj radnji. Ićiće autom po njega i još neke namirnice. Zadovljni su i raspoloženi.

Presvlačim se. Džep mi je pun neke hartije. Ha! Ponadam se odmah da će zaboraviti da mi traže nazad onu gužvicu para koje su mi dali jutros, a koje će mi dobro doći u gradu. Nadam se da neće mnogo devalvirati do večeras.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s